Tržište novca

Tržište novca je deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment, predstavlja visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkoročnih hartija od vrednosti. To nije neko konkretno mesto, već uobičajeni apstraktni pojam za ukupne kratkoročne novčane poslove, kojima finansijske institucije (uglavnom banke) dolaze do dodatnih likvidnih sredstava, pozajmljuju svoje viškove rezervi ili trguju kratkoročnim vrednosnim papirima. U zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca. Na primarnom tržištu novca posluju centralne, poslovne banke ali i organizacije specijalizovane za trgovinu. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja kratkoročnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnički zapisi,obveznice poslovnih banaka i slično. Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos izmedu centralne i poslovne banke, kao odnos prodavca i kupca. Za razliku od indirektne, direktna trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža, jer isključuje posrednike u trgovini. Medutim centralna banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode poslovanja na tržištu novca. Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti. Sekundarna tržišta postoje za skoro sve hartije od vrednosti – obveznice, akcije, opcije, fjučerse.

Tržište novca između ostalog karakterišu jednobrazna pravila, disciplina i jedinstven način poslovanja. Razvojem međunarodne trgovine razvilo se i novo tržište kapitala evro-dolarsko tržište, koje učesnicima na tržištu omogućava da trguju van nacionalnih granica.

Glavni učesnici na tržištu novca su:

a)         centralna banka

b)         depozitne finansijske institucije, banke

c)         posredničke i druge finansijske organizacije

Centralne banke su veoma važni učesnici nacionalnog i svetskog tržišta novca. One promenom eskontnih i lombardnih stopa, te operacijama na otvorenom tržištu bitno utiču na promenu ponude, potražnje i kamatne stope na tržištu novca.

Postoje dva segmenta tržišta novca i to su:

a)         tržište žiralnog novca

b)         tržište kratkoročnih hartija od vrednosti

Tržište žiralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viškovima novčanih sredstava učesnika na tržištu novca i obavlja se preko brokera i dilera. Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti obuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti i njihovu sekundarnu prodaju. Primarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od vrednosti, a sekundarna – preprodaju hartija od vrednosti koje su već emitovane.

Danas praktično svako može da se uključi na tržište novca, preko forexa. Forex trgovina predstavlja kupovanje jedne valute i istovremeno prodavanje neke druge, pri čemu se gleda da se kupi valuta čija vrednost će da raste (ili da se proda ona valuta čiji pad vrednosti očekujemo). Ceo proces obavlja se preko interneta. Trguje se valutnim parovima, od kojih se svaki sastoji od dve valute – “base currency” i “quote currency”. Najpoznatiji par je svakako EUR/USD. Donedavno su samo veliki igrači mogli da trguju na forexu, sa ulogom od najmanje 10 miliona USD. Pojava i razvoj interneta omogćuli su pristup forexu i običnim ljudima. Danas vam treba samo računar, dobra internet veza i spremnost za učenje i praćenje informacija sa ovog i sličnih sajtova. Možete se uključiti na tržište novca sa svega 1 USD.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *