Investicioni fondovi

investicioni fondoviInvesticioni fondovi su finansijske organizacije koje prikupljaju sredstva od svojih ulagača i plasiraju ih u kratkoročne i dugoročne investicije. Oni na finansijskom tržištu putem javne ponude okupljaju i dalje ulažu sredstva pravnih i fizičkih lica koja su im svoj novac stavila na raspolaganje. Investicioni fondovi su prvenstveno namenjeni ljudima koji žele da štede, ali ih zanimaju veći prinosi nego kod oročene štednje u bankama (4-7% godišnje) i koji nemaju vremena, kapitala i znanja za samostalno kupovanje akcija. Takve osobe mogu svoj novac poveriti stručnjacima (fond menadžerima) koji zatim njihov novac i novac ostalih investitora ulažu u razne hartije od vrednosti koje su inače nedostupne malom investitoru, uvažavajući načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika. Investicioni fond čine udružena sredstva većeg broja vlasnika – investitora. Uslovno se mogu shvatiti kao oblik štednje, ali za razliku od štednje koja u proseku godišnje donosi 5% godišnje, fondovi u svetu donose godišnje prosečan prinos veći i od 20%. Za uložena novčana sredstva kupujete investicione jedinice, koje možete prodati nazad investicionom fondu i na taj način podići svoj novac. Uloženim sredstvima u investicionom fondu profesionalno upravlja Društvo za upravljanje, odnosno DZU. Društvo za upravljanje zapošljava stručnjake koji se isključivo bave uvećanjem imovine fonda pravovremenom kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Diversifikacijom imovine fonda, DZU ulaganjem u različite hartije od vrednosti, povećava bezbednost investicija. Investicioni fondovi su u vlasništvu svih investitora, koji su u njih uložili svoj novac. Ukupna imovina investicionog fonda je podeljena na investicione jedinice. Jedinice predstavljaju pasivu investicionog fonda i sadrže proporcionalne udele investicija, koje čine portfolio investicionog fonda. Novac ulagača je u jednakim delovima diversifikovan – podeljen u hartije od vrednosti, kao što je podeljena ukupna investiciona struktura fonda.

Investicioni fondovi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Kod otvorenih fondova celokupna imovina podeljena je proporcionalno na jednake delove u ukupnoj imovini fonda. Sredstva prikupljena od ulagača koriste se za kupovinu različitih vrsta hartija od vrednosti i na taj način se rizik uloženih sredstava diversifikuje. Uložena sredstva mogu se povući svakoga trenutka. Zatvoreni investicioni fondovi osnivaju se sa ograničenim brojem akcija, ne izdaju se nove akcije, niti se otkupljuju od ulagača, već ih ulagači moraju prodati na zatvorenom tržištu. Zatvoreni fondovi, osim u hartije od vrednosti, takođe ulažu i u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na otvorenom tržištu. Ovakav vid ulaganja čini ih potencijalno rizičnijim od otvorenih fondova. Osnovni način kojim investicioni fondovi smanjuju rizik poslovanja je diversifikacijom sredstava fonda u više različitih investicija, tržišta i sl. Na primer: Ako bi fond imao akcije u samo jednom privrednom subjektu, a te akcije izgube na svojoj vrednosti 60% to znači da je celokupna vrednost fonda pala za 60%. Ukoliko bi fond u svome vlasništvu imao i akcije drugih preduzeća, a pomenute akcije činile 10% celokupnih akcija fonda, onda bi gubici iznosili 6%. U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o investicionim fondovima, i trenutno kod nas posluje desetak investicionih fondova. Investicioni fondovi spadaju u najvažnije učesnike u trgovini na forexu, najpoznatijem međunarodnom vanberzanskom tržištu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *