Berza

berzaBerza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti – akcijama i obveznicama. Kurs po kojem će se, u okviru tačno utvrđenog radnog vremena berze, odvijati trgovina hartijama od vrednosti toga dana utvrđuju berzovni mešetari na temelju naloga za prodaju ili kupovinu kojim raspolažu. Do trgovine dolazi u skladu sa ponudom i potražnjom. Berza služi vremenskom i prostornom (u novije vreme i virtuelnom) objedinjavanju trgovanja uz kontrolisano utvrđivanje cena. Cilj berzi je povećanje transparentnosti tržišta hartija od vrednosti, veća efikasnost, smanjenje troškova transakcija ali i zaštita od manipulisanja. Poreklo naziva berza nije tačno utvrđeno. Postoji petpostavka da je nazvana po “Bourse de Paris” francuskoj nacionalnoj veletrgovini deonica. Drugi misle da je ime nastalo korišćenjem prezimena trgovačke porodice van de Beurse iz 16. veka, treći da potiče od latinske reči Bursa, što znači kesa. Prva berza osnovana je 1531. u Antwerpenu. Koreni berze kao specifičnog oblika tržišta mogu se naći još u davnim vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, bazarima, vašarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina odnosno dolazilo je do susreta ponude i tražnje za različitim oblicima robe.

Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Sadrži tri osnovna elementa: mesto na kojem se trguje, predmet trgovanja i način trgovanja. Berze su samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor, članstvo i poslovna pravila. Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, a trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Prema vrsti berzanskog materijala, berze mogu biti robne i finansijske. Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, meso, kafa, kukuruz, nafta, obojeni metali, pamuk, šećer, vuna, zlato, itd.). Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane. Na univerzalnim berzama trguje se hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalima, kao što su dugoročne hartije od vrednosti, berza zlata, berza deviza i plemenitim metalima.

Retka su danas tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Najvažniji berzanski centri su Njujork, London, Tokio, Frankfurt i Čikago. Njujorška berza hartija od vrednosti je najveća berza na svetu. Na prostoru jugoistočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska, Banjalučka, Zagrebačka, Varaždinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Bugarska, Makedonska i Crnogorska berza. Pored berze, postoji i vanberzansko tržište finansijskih derivata, odnosno forex. Predstavlja jedno od najvećih i najlikvidnijih finansijskih tržišta na kome učestvuju banke, centralne banke, finansijske institucije, vlade, korporacije, osiguravajuće kompanije, ali i individualni investitori. Dostupan je 24 časa dnevno osim vikendom, specifičan je zbog velikog obima trgovanja, velike likvidnosti tržišta, globalne rasprostranjenosti, te velikog broja različitih faktora koji utiču na promene cena valutnih parova i mogućnosti da se koristi efekat poluge (Leverage). Profit se ostvaruje kupovinom i prodajom valuta po različitom kursu. Forex tržište i berza su dva nezavisna tržišta, a osnovna razlika je u tome što se na forexu trguje valutama, a na berzi se kupuju i prodaju akcije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *