Cena akcija

cena akcijaNa tzv. primarnom tržištu akcija, kada kompanija odluči da izađe na berzu, ona pristupa inicijalnoj javnoj ponudi akcija u kojoj se određuje cena akcija, štampa službeni prospekt i dostavlja potencijalnim investitorima. Tada počinje prodaja akcija. Ovaj proces inicijalne javne ponude (IPO) akcija ima 4 faze i to su: izjava o registraciji, marketing, određivanje cene (faza pri kojoj se određuje broj akcija koje će biti prodate i raspoređene investitorima), stvaranje knjige. Cena akcija pri inicijalnoj javnoj ponudi određuje se od stane vodećeg potpisivača, koji mora da odrediti tzv. cenu ponude po kojoj će akcije biti ponuđene. Cena koju su investitori voljni da plate po akciji je pod uticajem preovlađujućeg tržišta i industrijskog stanja dotične ekonomije. Na primer, ako su druge firme koje su javno trgovale u istoj industriji ocenjene relativno visoko naspram njihovih zarada i plata, onda će cena dodeljena akcijama u incijalnoj javnoj ponudi biti relativno visoka, i obrnuto. U nekim zemljama, za incijalne javne ponude se koristi proces aukcije, i investitori plate šta god oni ponude od cena za akcije. Najpre se prilagode uslovi glavnom ponuđaču, koji je praćen sledećim velikim ponuđačem itd, dok se sve akcije ne izdaju. Troškovi transakcija za firme–emitente akcija su različiti, ali su obično 7% od kreiranih novčanih sredstava.

Tržišna cena akcije na sekundarnom tržištu je određena trgovanjem investitora na berzi akcija ili na tržištu preko šaltera (OTC). Cena akcija se utvrđuje na osnovu vrednosti kompanije po udelu (akciji). Cena akcije, sama po sebi, ne označava vrednost firme. Dve firme mogu imati istu cenu akcije, ali jedna može imati dvostruku vrednost druge, ako ima dvostruko više akcija. Investitori pokušavaju da ulažu u akcije firmi koje će im obezbediti visok prinos na te investicije i koje pokazuju tolerantan nivo rizika. Visok prinos na investicije investitora je određen dividendama i cenom akcije iz vremena kada su kupili akcije sve do trenutka kada prodaju akcije. Investitori uzimaju u obzir kupovinu udela određene akcije kada njihova vrednost pređe preovlađujuću cenu tržišta. Investitori koji drže udeo akcija uzimaju u obzir prodaju kada procene da je akcija ispod preovlađujuće cene tržišta. Procena firme treba da odrazi njeno buduće delovanje. Koriste se različite modele procene. Razlika u proceni među investitorima uzrokuje da neki investitori veruju da je akcija potcenjena, a drugi misle da je precenjena. Ako je konsenzus među investitorima revizija očekivanog delovanja, onda ima više porudžbi za kupovinu akcije. Kada potražnja za akcijama prevazilazi zalihe akcija za prodaju, pravi uzlazni pritisak na tržišnu cenu akcija. Suprotno tome, ako je konsenzus među investitorima u opadanju očekivanja budućih pozitivnih performansi delovanja firme, kreira se više porudžbi za prodaju akcija. Preovlađujuća tržišna cena akcija je određena učešćem investitora u ukupnoj ponudi i tražnji.

Fundamentalna analiza (Fundamental analysis) predstavlja pristup istraživanju cena akcija koji objašnjava promene u njihovom kretanju na bazi dejstva fundamentalnih faktora – faktori iz ekonomskog, političkog, pravnog okruženja. Ova vrsta analize, uz tehničku analizu, često nezamenljiva je na forex tržištu, prilikom odlučivanja o investiranju. Pojedinačno ili zajedno, ovi faktori utiču na buduće kretanje cena akcija pa je njihovo otkrivanje i analiziranje suština predviđanja cena akcija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *